Ispovest izgubljene ljubavi – Sanja Stanojević #GostNedelje

Posle mnogo godina u kojima nas nije bilo, ni tebe sa mnom, ni mene sa tobom, jednog jutra sam se u svom krevetu probudila mokra od suza. Jecala sam u snu, kao dete.

U snu si mi rekao da zapravo ti i ja, kao jedno, nikad nismo postojali. Kako je sve bila dečija igra, dečačko obmanjivanje i zamazivanje očiju jednoj, od ljubavi slepoj, devojčici. Devojčici od dvadeset godina. Zaljubljenoj i zanesenoj. Koja je bila spremna na sve. I na novembarske kiše, avgustovsku žegu, čekanje, čekanje.
Kako bi bilo idealno da zaboravim sve što si ikad rekao i da nastavim dalje u svom stilu. Sa kim god hoću, ako hoću, i da se u tebe ne uzdam.

Ne znam da li si se plašio da ćeš se prepustiti, da ćeš nešto propustiti ili da ćemo postati navika…

Ako mene pitaš, to nije bilo baš ništa detinje. Osim možda tog ritma u kom je tuklo moje srce kad god bi te moje oči negde ugledale. A bilo te je svuda, i u svemu sam te vidjala i pronalazila. Danima.




Nismo se sretali od poslednjeg puta kad smo, smrtno ljuti jedno na drugo, otišli svako svojom stranom ulice. Jedno od drugoga.
Dvoje ljutih inadžija.
Ja na tebe ljuta zbog nje. Neke tamo nje, koju ne znam i apsolutno mi ništa nije kriva, osim što je sa tobom.
A ja nisam.
A htela sam.

Ti na mene zbog nekog njega. Nekog slučajno prispelog u moj život i u moje dane.
Njega, koji te je nervirao zbog toga što je disao.

Ljuti jedno na drugo, okrenuli smo leđa i razišli se. Čaše su ostale do pola ispijene, konobari u čudu, ona ulica u potpunom bunilu, šta je doživela i videla.

Dvoje koji su disali kao jedno, razišli su se tad kao da se nikad nisu poznavali.

I onda mi posle sto hiljada godina, dana i meseci dodješ u san, a ja plačem isto onako kako sam plakala tog dana na putu do kuće.
Neutešno.

Jer sam znala. Neće me proći. Neće ni moći. Neću mu dati.
Dok dišem ću se boriti.
I sve što smo sanjali stvoriti.

A onda je svanulo. I neki novi dan pun svega bez tebe je osvanuo nad mojom ulicom… Umila sam se, kosu isplela u pletenicu i sitnim koracima otišla niz ulicu u novi dan.

Sanja Stanojević autor je knjige “Hodnik sećanja”, koju možete kupiti klikom OVDE.

Pratite je i na njenom instagram profilu:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *