Komad duše, Tamara Popov

nedostaješ joj

Ne voli ovakve noći, u kojima joj se niotkuda u dušu, srce i telo ušunja osećaj da joj nešto fali. Neko. Ti ili bilo ko, pitam je uvek, a odogovor joj se nikada ne dopadne. Odbija da prizna da joj nedostaješ.

A samo si joj to. Posle svega što ste bili, svega što ste mogli da budete, ti si njoj samo nedostajanje. Jedna velika praznina u duši kad je zaboli sve ono što niste uspeli da budete. I jedan veliki osmeh kad to pokuša da sakrije.




Ponekad mi i prizna. Najčešće kad se udruži sa čašicom ili dve, pa mora da kaže inaće će joj srce pući na milion delova. Ponovo. Onda pusti onu vašu pesmu i znam da će kad ostane sama isplakati mora i okeane. Sve si joj ti to uradio, znaš? Pa ne znaš… Kako da znaš… Pred tobom je nasmejana, pred tobom je onakva kakva je bila pre nego što si je slomio. I još srećnija. Samo da ne primetiš da joj oči zasuze čim te ugleda.

Evo, kažem ti, nedostaješ joj. Onako baš. Ali nemoj da joj kažeš da znaš. Jer to je samo večeras. I ponekad, u ovakvim noćima, kad oseća da joj nešto fali. Neko. Ti ili bilo ko drugi… A onda sve ispočetka. Odbija da prizna da joj nedostaješ.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *