Komad duše, Tamara Popov

izvini

Izvini što ti se vraćam kad nemam kome. Izvini što me uvek čekaš i izvini što uvek ponovo odem. Izvini što te svakog puta lažem da je baš taj poslednji i izvini što te teram da pogaziš svoje reči kad kažeš da me poslednji put čekaš.

Izvini što si moje utočište i sigurna luka, što su mi tvoje ruke beg od stvarnosti. Izvini što tvoj zagrljaj poželim samo kad mi ništa ne ide od ruke, kad mi se sa nekim šeta ili ljubi na kiši. Kad mi se plače i kad utripujem da mi se ruši čitav svet.




Izvini što pobesnim kad si sa nekom drugom ili bez razloga pravim ljubomorne scene. Izvini što se stalno ponašam kao da si moj, a skoro nikada kao da sam tvoja.

Izvini što imam milion izvini, a nijedno ne umem da ti izgovorim. I zato što sam kukavica, a od tebe uvek tražim da budeš hrabar.

Izvini što te ne puštam da odeš. Da mi okreneš leđa i ne gledaš preko ramena. Izvini što sam luda, što te volim iz delova, polovno, što ne umem da trajem u dvoje. I veruj mi kad ti kažem da bih sa tobom trajala do zauvek. I nakon toga. Samo da umem…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *