Komad duše, Tamara Popov

danas sam samo otišla

Ne znam da li si shvatio, ali izgubio si me mnogo pre nego što sam spakovala kofer i napustila dom koji smo delili.
Izgubio si me ranije.
Gubio si me pomalo dok sam na spavanje odlazila sama, dok sam te čekala sa postavljenom večerom. Dok nisi slušao šta ti pričam i kad si prestao da me grliš.
Gubio si me pomalo sa svakom zorom koju sam dočekala bez tebe i onda kad nisi primećivao da smo se udaljili.
Izgubio si deo mene i onog dana kada si prvi put došao sa posla i nisi mi doneo cvet i nekoliko nedelja kasnije kad je izostao i poljubac u čelo. Izgubio si me jer nisi primećivao da više nema svih naših sitnica, onih koje su mi ulepšavale dane. Onih zbog kojih sam sam se zaljubila u tebe.




Izgubio si me dok sam sa tvoje košulje skidala fleku od karmina i kad si me jedne noći nazvao tuđim imenom. Njenim.
Gubio si me pomalo sa svakom porukom koju si dobijao u sred noći i kad si me slagao da ne postoji druga.
Gubio si me kad god bih po stanu pronalazila račune za poklone koji nisu bili kupljeni meni.
Gubio si me pomalo sa svakom suzom koja je zbog tebe pala. I onda kad sam vas slučajno videla zajedno. Tebe i ženu koja ne postoji.
Pitaćeš se i pitaće te ljudi zašto sam otišla, a ti ćeš reći iznenada, neočekivano.
Pitaće te ljudi, a ti nećeš shvatati da si me izgubio mnogo, mnogo ranije. Da si me izgubio čim sam ja izgubila tebe… A da sam danas samo otišla.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *